Kad nekog osuđuješ samo ne želiš da bude u istoj prostoriji u kojoj si ti. Zbog mržnje želiš da ta osoba ne bude ni u jednoj prostoriji. Šta je to šta nas navodi za željom da ta osoba ne postoji? Šta to ljude tera na mržnju? Je li opravdano? Ne postoji opravdanje za mržnju.

Ja sam nacionalista što se da primetiti. A kroz celo svoje odrastanje mislio sam da ću više voleti svoju zemlju ako mrzim druge zemlje. Učen kao mali da ću više voleti svoj klub ako mrzim tuđi. Jer sam odrastao u kući gde mržnja na taj način bila prihvaćena, tek kad sam sazreo, kad sam krenuo da čitam sveto pismo, sam shvatio koliko je to pogrešno…

Previše ljudi sebi dozvoli da mržnja upravlja njima. Ali sad ću ti reći zašto je to tako.

Skoro uvek se na mržnju uzvraća mržnjom, svaki put imajući potrebu da povredimo više nego što smo bili povređeni. Lavina koja počinje šutom kamena. Dokle god uzvraćaš na isti način, osoba preko puta nikad neće shvatiti kakvo nedelo čini. Znaš i sam kuda vodi borba vatrom na vatru.

Iako ovo sve dolazi od nekog ko je izrazito temperamentan, ko ne bi trpeo da ga neko neko ponižava i gazi, znajući šta je ispravno gledam u prošlost i budućnosti. Treba uvek oprostiti, ne suditi da nam ne bude suđeno. Međutim, ne treba sa zemlje podizati nož i dati ga onom koji nas je ubo.

Jer je čovek nedisciplinovan, mnogo mu je jednostavnije da mrzi nego da oprosti, mnogo više discipline potrebno za oprost. Religija nas uči da opraštamo dužnicima svojim kako bi nam Bog oprostio dugove naše. Ni dželat nikad neće shvatiti potpunu težinu svojih dela dokle god god se na njegova dela odgovara sa mržnjom.

U ustaškom „logoru smrti“ je među vojnicima postojalo takmičenje ko će više srba zaklati. Dok su mu ostale kolege bile na tek 300-400 prerezanih grla, Žile Friganović se nije zaustavljao na 1100. Dok je terao jednog starca da veliča Ante Pavelića, odsekao mu je uši i nos. Nakon što ga je ponovo terao, starac mu je rekao „Samo ti, dete, radi svoj posao“ nakon čega je bio ubijen. Po ispovesti vojnika Žila Friganovića to je bio poslednji čovek kojeg je zaklao, jer noćima nije mogao da spava. Starac, Vukašin Mandrapa, proglašen je 1998. godine za svetitelja, Sveti Novomučenik Vukašin Jasenovački .

Čovekovo pokajanje za nedelo je mnogo veće kad mu je oprošteno za isto, što se može povezati i sa Božijim pomilovanjem grešnih. Hrišćanska praksa ispovedanja svojih grehova je jako blagotvorna jer čovek ima priliku pogledati u svoju prošlost i videti svoje i tuđe greške. Pokajanjem pokazuje želju za boljitkom, a praštanjem svoju milost.

Kao i malo dete kad povredi roditelje na bilo koji način, detetu se ne vraća istom merom, već mu pokaže da je to neispravno. Tako i čoveku koji nema moralni kompas treba pokazati, jer samo tako ćemo imati unutrašnji mir.

Nikad ne smeš da dozvoliš da te neko maltretira, ali ako ga samo pogledaš kao odraslo dete koje je ljuto, videćeš da se iza njega krije otac alkoholičar, majka sa psihičkim problemima, raspala porodica. Šta misliš u kakvog čoveka bi ti izrastao da si odrastao poput njega. Ili čak i jesi, pa kako ga onda možeš osuđivati kad znaš kako je prolaziti kroz taj pakao.

Bez obzira koliko se neko loše ophodi prema tebi, gledaj na njega kao na dete koje nije imalo od koga naučiti bolje. Nemoj ga osuđivati. Pruži mu ruku kao što bi pružio ruku detetu, i samo pogledaj sa kojojom dozom iznenađenja on reaguje.

Ako si do ovde stigao, znači da te zanima naša poruka. Ti si neko ko je okružen ljudima koji te unazađuju, koji žive i ponašaju se kako zombiji. Ako slušaš amerčki self improvement i deo si njihovih zajednica, super. Ali niko te nemože razumeti kao tvoji sugrađani. Momci koji su odrasli isto kao i ti. Momci koji prolaze kroz isto što i ti. Momci koji se bore sami protiv istog neprijatelja. Ti znaš koliko je teško boriti se sam. U prvom linku u opisu je diskord gde možeš pronaći momke koji su na istom putu kao i ti. Na putu koji se ređe ide. Pozivam te da budeš deo saboraca. Link u opisu.