Bez obzira što znamo šta je ispravno, često radimo ono šta nam je lakše, šta nam pruža veće zadovoljstvo. Ako ne radimo ono šta je ispravno, mi biramo da ne idemo pravim putem.

Duboko u podsvesti svi znamo šta je ispravno učiniti, ali smo možda u tom trenutku zaslepljeni sa lenjošću, koristoljubljem, hedonizmom, pa čak i ljubavlju. Preći preko svega toga, ne bi li učinili istinski pravednu stvar, zahteva jaku disciplinu. Tu disciplinu donose folozofska i religijska učenja.

Iskušenja su svuda oko nas. Samo u svojoj kući se čovek susreće sa dovoljno iskušenja da mu upropaste život. Sve zahvaljujući nečemu šta nam stoji na stolu ili u džepu.

Jer su bića koja se vode logikom, muškarcima je lakše odstraniti emocije. Međutim onaj koji bi poklekao pod pritiskom svojih emocija ne bi radio ono šta je ispravno već ono kako se oseća u tom trenutku.

Lako je za fizički slabu osobu da se vode emocijom, međutim kad bi se fizički jaka osoba vodila isključivo emocijama , nju bi bilo jako teško obuzdati. Tada dobijamo udaranje zida iz besa, agresiju iz nemoći, uznemiravanje žene jer ne može da se kontroliše životinjski nagon. Ovo se najčešće viđa kod tinejdžera jer su i dalje emotivno slabi a testosteron raste.

Testosteron je između ostalog i hormon agresije, a kad se bes pomeša sa manjkom samokontrole dobija se agresivna osoba. Žena je najagresivnija u vremenu svog ciklusa, nekom „slučajnošću“ tada su nivoi testosterona najviši u ženskom organizmu. Muškarci deluju impulsivno na dnevnoj bazi, no žene često same sebe iznenade svojim postupcima tokom ciklusa.

Ono šta je ispravno je subjektivno, može zavisiti od osobe sa kojom pričate. Prema sebi i prema stvarima kojih ste glavni deo, čovek se mora voditi logikom, činjenicama. U suprotom čovek postaje hedonista, zaglavljen u vrtlogu svojih potreba i želja.

Naučiti sina da radi ono šta je ispravno, to će ga napraviti u čoveka koji će moći jednog dana uspešno voditi porodicu i ljude oko sebe.